Куглични вијци лабави нису разлози за само-закључавање
У области механичких преноса, куглични вијци се широко користе за своју високу ефикасност и тачност, али има својствене недостатке у перформансама само-закључавања. За разлику од неких преносних компоненти које се ослањају на сопствену структуру да би се постигло статичко закључавање, само-закључавање кугличних вијака често се треба ослањати на спољне помоћне уређаје, што се не могу ослањати на своју механичку структуру да би се постигли стабилни разлози за само-закључавање, углавном из следећа два кључна фактора.

Прво, са механичког становишта: однос између угла трења и угла хеликса
Из механичког принципа, куглични вијак у раду, његов угао трења је значајно мањи од угла хелик. У процесу котрљања лопте дуж спиралног утора, отпорност генерисана ваљањем трења није довољно за сузбијање покретачке силе коју је донела спирална структура. Када је куглични вијак у застоју или спољна сила престане да делује, трење не може да формира ефикасан тренутак отпорности да надокнади тренд падајућег налета генерираног угла, што отежава задржавање лопте у фиксном положају и на тај начин не успева да схватите само-закључавање. На пример, у вертикалној инсталацији сценарија апликације Балл вијке, ако постоји недостатак додатних мера кочења, оптерећење ће бити последица улоге гравитације дуж вијка, што је визуелна реализација овог принципа.
Ефикасност: Дефекти за само-закључавање због високе ефикасности преноса
Висока ефикасност преноса кугличних вијака (обично до 90% - 96%) је предност, али је и кључни фактор у недостатку само-закључавања. Висока ефикасност преноса значи да постоји врло мали губитак енергије током кретања и ниског трења између куглица и вијка. Када нестане спољашњег обртног момента нестане, преостали трење унутар система није у стању да пружи довољно кочионог обртног момента да би брзо зауставио кретање лоптица и закључао их у положају. Овај феномен је посебно видљив у динамично управљаној опреми. Једном када је извор напајања прекинут, недостатак унутрашњег отпора за трења ефикасно веже бал који има стационарно стање, што је резултирало неконтролисаним расељавањем оптерећења.
То је због горе наведених карактеристика, у стварним инжењерским апликацијама, посебно у вертикалном преносу, механизму надгледања и осталих сигурносних потреба за само-закључавањем, ако се употреба бал-закључавања бацања као компоненти погона, мора додатно конфигурирати кочионим уређајима (као што су кочнице сервомотор, итд.). Ови уређаји се брзо активирају када опрема губи моћ или престане да се покреће, а механичко закључавање или електромагнетско кочење присилно је спречено да се обрнути кретање бала балка на присилно спречава, па се избегавају безбедносне несреће узроковане падом оптерећења. Супротно томе, иако је ефикасност преноса обичног клизни вијака ниска (само 26% - 46%), већим отпорностима трења чини одређену способност само-закључавања, што такође објашњава разлике у различитим методама преноса у одређеним специфичним условима рада.
Укратко, структурна механичка својства саме кугличног вијка и предности ефикасног преноса, одлучила је да нема природну функцију само-закључавања. У механичком дизајну и селекцији, инжењери морају да у потпуности размотре ову функцију, у комбинацији са стварним сценаријима апликације да бирају одговарајући преносни програм, ако је потребно, путем спољних помоћних уређаја који ће надокнадити недостатак перформанси за само-закључавање, како би се осигурало безбедност и поузданост рада опреме.
